Proljeće, samo što nije stiglo.../Cane II dio

Drage moje, razmišljajući danas o ovom mom postu došla sam na ideju da postavim samo slike…
Bez nekog prevelikog pametovanja. Međutim kako sam ja velika pričalica , dakle bez priče ne ide…a dopala mi se i misao na blogu naše drage Mare …a ide ovako:

“nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati!”

Mare, nadam se da se ne ljutiš što sam je ovdje paste, jako mi se dopala, toliko je istinita…to i sama znaš iz svog primjera .

Tako ja odlučim da ipak malo ispričam o nekim mojim novim saznanjima u packanju sa fimom.

Na ovoj prvoj slici je moja prva ogrlica ovog oblika Dakle veća površina koja je zahtjevala i malo deblju plahtu kad sam lijepila “cane”…ali ne, ja sam htjela da to bude tanko, lagano i mogu vam reći da mi je sada žao što mi ta plahtica nije bila malo deblja. Na njoj se vide i neravnine…opet zato što sam htjela da malo poravnam…i to prstima….pa otisci prstiju jer sam radila bez rukavica…
Zatim moje cane ruže…tako sam razvukla…opet moje nestrpljenje …nisam mogla da čekam da mi se cane ohladi pa da onda radim…

Ali zato druga je bolja i što mi je jako važno bijeli fimo je bijel….a ne sa nekim flekama kao prije.

To mogu zahvaliti Maji po čijem sam savjetu sada radila, a on je : rastavi pasta mašinicu, očisti je, ponovo sastavi i onda radi s bijelim fimom.
Prije sam mašinicu čistila bez rastavljanja, vlažnim maramicama, alkoholom, pa nekim štapićima pa čačkalicama…pa to sve zavlačila… i izgleda sve čisto a sljedeći put kad provlačim i to baš bijeli fimo…ostanu mrlje…
Maja, hvala još jednom...
Zatim…brušenje,glancanje,lakiranje …i evo je..lagana, proljetna, divne lavandaste boje...što bi rekla naša Loredana...

Zato drage moje kad budete sljedeći put fimali…čista mašinica, rukavice na rukama…malo-malo pa svoj cane ostavite u hladnjaku…i onda sjecite, lijepite, provlačite…

Želim vam ugodan ostatak vikenda,
Puse svima
Vaša